1929/2008.
„Čovek Istine je izvan dobra i zla“, kazivao je glas koji nije bio glas,
„Čovek Istine je stigao do Sve Jednog“. Čovek Istine je saznao da je
Privid ustvari Jedina Stvarnost a da je materija samo Veliki Varalica.” I
tada, u središtu one ogromne građevine od stena gde mu je pogled bio
neodoljivo privučen, pojaviše se obrisi GOROSTASNOG LUKA nalik onome
koga je nedavno mislio da nazire u onoj pećini unutar pećine, na
dalekoj, nestvarnoj površini trodimenzionalne zemlje. Postade svestan da
već upotrebljava SREBRNI KLJUČ krećući njime u skladu sa nekim
nenaučenim i nagonskim obredom, veoma sličnom onome kojim je otvorio
UNUTRAŠNJU KAPIJU. To ružičasto-pijano more koje ga je milovalo po
obrazima bilo je, shvatio je sada, ni manje ni više nego nesalomljiva
gromada zida koja je popuštala pred njegovim činima, potpomognutim
lancem skovanim od misli Drevnika. Još uvek vođen nagonom i slepom
odlučnošću on odlebde dalje kroz POSLEDNJU KAPIJU…
No comments:
Post a Comment