Ray Connolly - Being John Lennon: A Restless Life
2018/2019.
Čak će i najveći obožavaci Džona Lenona možda prevrnuti očima kada budu
čuli da se pojavila još jedna biografija čuvenog muzičara (1940-1980),
ali Roj Konoli može da se pohvali da je temi prišao bliže od većine
drugih pisaca i biografa – on je zapravo intervjuisao Džona, ostale
članove „Bitlsa“, Joko Ono i mnoge druge tokom godina, a upravo je onog
dana kada je Lenon ubijen trebalo da se nađe sa njim u Njujorku. Sve ovo
znači da on o Lenonovom životu od 1964. godine može da govori sa
potpunim uvidom i autoritetom jer je zapravo bio prisutan, i rezultat je
zato možda neočekivana uzdržanost i odsustvo sentimentalnosti. Autor
slika portret dragog muzičara, i daleko je više kritički nastrojen nego
što biste očekivali.
Konoli na početku govori o Lenonovom detinjstvu tokom Drugog svetskog
rata i nakon njega, a tu su i sada već poznati detalji poput odlaska
malog Džonija da živi kod tetke Mimi, stvaranje jaza između njega i
majke Džulije, problemi sa ocem i nada tetke Mimi da će Lenon pronaći
neki pristojan posao umesto da troši vreme na umetničke škole. Majka se
iznenada pojavljuje ponovo u njegovom životu a čuvena pesma benda
„Julia“ govori o njoj. Zatim čitamo o tome kako su nastali „Bitlsi“, a i
kako je moglo i da ne dođe do toga da se svi delići slagalice nisu
uklopili.
Tu su i sve čuvene figure iz njegovog života: Pol, Džordž i Ringo, zatim
menadžer Brajan Epstejn, producent Džordž Martin, prvobitni bubnjar
Stjuart Satklif, a poprilično je iznenađenje što je prva Lenonova
supruga Sintija dobila više prostora nego obično. Konoli je razgovarao
sa njom nekoliko puta i dao joj prostora da govori o njihovom odnosu.
Džonovo surovo, nepromišljino, pa čak i nasilno ponašanje prema njoj i
zapostavljanje sina Džulijana često nije opisivano u njegovim
biografijama, ali Roj Konoli je odlučio da ništa ne izostavi. Lenon se
kasnije javno pokajao zbog ophođenja prema Sintiji, ali videćemo da to
jednostavno nije bilo dovoljno.
Kako odmičemo kroz bitlmaniju i zalazimo u pop numere poput „Please
Please Me“, čitamo o Lenonovom ogorčenom sparingovanju sa Makartnijem, a
zatim o drogama i, naravno, Joko, prema kojoj se autor odnosi sa
simpatijama.
Tokom sedamdesetih upoznajemo Džona u Njujorku, i saznajemo kako su
nastali neki od njegovih solo klasika poput „Imagine“, ali i o nekim
manje poznatim pesmama koje se retko spominju (npr. „Woman is the Nigger
of the World“). Kako vreme odmiče, javlja se neko čudno, jezivo
osećanje koje vodi ka onome što svi znamo da se dogodilo, a sam Konoli
smatra da je taj događaj načinio Lenona legendom.
Iako na momente deluje da autor mnogo govori o svemu, ovo je idealna
knjiga kako za one koji ne znaju mnogo o legendarnom muzičaru, tako i za
eksperte. Jer Konoli je ipak poznavao Lenona i vrlo verovatno bi i sam
muzičar, da je živ, odobrio knjigu, pa čak i napisao preporuku za
naslovnu stranu. Nešto poput: „Najbliže što možete prići mom životu a da
niste prokleto ja“ ili možda: „Rej me bolje poznaje nego što prokleto
znam sam sebe“. Ili čak: „Najbolja knjiga o meni koju sam ikada
pročitao. Zamislite to!“.
Izvor: theclothesline.com.au
Prevod: Dragan Matković
No comments:
Post a Comment