„Srpska istorija se simbolično završila, tačnije — iscrpela, dvanaestog
marta dve hiljade treće godine, na dan kada je — posle serije generalnih
proba i pokušaja, koji su mesecima uvežbavani pred očima (i uz
blagoslov) takozvanih bezbednosnih službi i čitave javnosti — ritualno
pogubljen Zoran Ðinđić, ličnost kojoj je samo malo nedostajalo da
savlada dvestagodišnju inerciju i da — kao što je to mnogo pre njega u
Rusiji učinio Petar Veliki — otvori prozor, ne u Evropu, nego u
realnost, da savlada otpor polufeudalnih, parazitskih elita i da Srbe —
sumornu koloniju višećelijskih organizama — usmeri ka stvaranju
zajednice slobodnih ljudi — nacije. Život u Srbiji je, istina, i posle
tog datuma nastavio da teče, ali čisto biološki, na način na koji nokti i
kosa rastu posle smrti, u obliku matematičkog skupa individua koje svoj
smisao pronalaze isključivo u recikliranju prošlosti i koje na okupu
održavaju opskurni kultovi tenisera i lošeg piva.“
– Svetislav Basara
No comments:
Post a Comment